Džinovske pande više se ne vode kao ugrožena vrsta, ali su i dalje ranjive, kažu kineski zvaničnici.
Njihov broj u divljini dostigao je 1.800 jedinki što je dovelo do promene u rangiranju.
Stručnjaci kažu da je zemlja uspela da spasi jedan od sopstvenih simbola dugoročnim naporima, pre svega širenjem staništa.
Kina pande smatra nacionalnim blagom, ali ih je takođe pozajmljivala drugim zemljama kao deo diplomatskih odnosa.
Džinovska panda rodila blizance u zoološkom vrtu u Tokiju
Korona virus: Čudo u Hong Kongu – pande se parile u izolaciji
Ono što je dobro za pande možda škodi drugim životinjama
Džinovske pande su živi dokaz da konzervacija uspeva.
Broj pandi u divljini se konačno obnavlja, posle godina opadanja, i 2016. godine je njihov status iz „ugroženih“ prešao u „ranjive“ vrste na zvaničnoj Crvenoj listi izumiranja.
Izmena rangiranja „odražava poboljšane uslove života za ove pande i napore Kine na održavanju staništa“, rekao je Cui Šuhong, šef Odeljenja za zaštitu prirode i ekologije kineskog Ministarstva za ekologiju i životnu sredinu.
Korisnici kineskih društvenih medija obradovali su se vestima, rekavši da je to „dokaz“ da vrede napori za očuvanje životinja i prirode.
„Ovo je rezultat godina napornog rada. Bravo za sve konzervatore“, napisala je korisnica kineske društvene mreže Veibo.
Stručnjaci su rekli da je za uspeh u velikoj meri zaslužan kineski napor da ponovo stvori i šume bambusa.
Džinovske pande se hrane isključivo bambusom.
Međutim, džinovska panda ipak ima digestivni sistem poput mesoždera, kao i gene karakteristične za mesoždere, te ishrana koja podrazumeva isključivo bambus, ne pruža medvedu dovoljno energije i proteina.
S obzirom da bambus ima nisku nutritivnu vrednost, pande provode najmanje 12 sati dnevno jedući i moraju da održavaju digestivni trakt punim.
Pande pojedu čak 38 kilograma bambusa dnevno.
Zoološki vrtovi su takođe pokušali da povećaju broj pomoću metoda uzgoja u zatočeništvu.
Izvor: bbc.com